Dne 18. siečnja o.g. prigledao je gospodin Eduard Beuda, vlastelin u Kozinščaku, svoje sgrade sa svojim lugarom, kad najednom dotrči nepoznat pas i iznenada ujede gosp. Beudu, ali srećom u čizmu, tako da nije okrvario, na što prisutni lugar ispali dva hitca iz puške na biesna psa, koji tekar sada poče bježati napram Dugomselu. Dotrča u selo, kad je oko 9 1/2 satih upravo najviše ljudi na ulicah bilo.
Ponajprije ugrize Gjuru Haleuša iz Ježeva za nogu veoma opasno, zatim Milana Muceka, diete od kojih 7 godinah; videći to Franjo Kokot potrči u pomoć djetetu, ali na nesreću skoči pas na njega i ugrize ga na ruki do krvi; sad na jednom sgrne se preko stotinu ljudih i podju u potjeru za biesnim psom. Uz to je i obćinsko poglavarstvo poslalo oboružane obćinske pandure za biesnim psetom, koje pristigoše blizu sela Kopčevca na zemalj. cesti i tamo ga sretno ustrieliše.
Danas je pozvan brzojavno po slavnoj kralj. kotarskoj oblasti dugoselskoj kralj. županijski veterinar Tomo Laurinšek, iz Zagreba, koji je povjerenstveno paranjem ustanovio, da pas nije bio bijesan, pošto se nisu na nijednoj česti tiela, naime jeziku, očiuh, želudcu i t.d. pokazivali simptomi bjesnoće; ali svakako je ustanovljeno, da je pas bio veoma sumnjiv; već iz samog ponašanja i napadanja ljudih. Zato je kr. kotarska oblast dugoselska odredila, da se svi psi stave pod nadzor, a nagriženi da se poubijaju.
Narodne novine 21.01.1888.
